Od kompanija se danas zahteva da ispune nekoliko ciljeva – da postignu što veću efikasnost, kompetitivnost i agilnost i da se mogu lako transformisati u skladu sa uslovima i zahtevima koje nameće tržište. Ispunjenje tih ciljeva često zavisi od toga da li su poslovni procesi dovoljno fleksibilni da mogu da se optimizuju i menjaju prema zahtevima promena, uz očuvanje operativnosti poslovanja. S druge strane, kompanije žele da iskoriste postojeće resurse, zaštite već učinjene investicije i da sve transformacije realizuju brzo.

Servisno orijentisana arhitektura se može definisati kao IT arhitektura koja podržava transformaciju poslovnog okruženja u skup međusobno labavo povezanih servisa koji između sebe komuniciraju tako što razmenjuju poruke ili koordiniraju neku aktivnost i time obezbeđuju zaokružen tok poslovnih procesa koje podržavaju. U osnovi, priča o SOA je optimalno i efikasno usaglašavanje poslovanja i informatičkih tehnologija koje ga podržavaju.

IT infrastruktura u velikoj meri podržava poslovne procese kompanija, ali cilj je da ona bude fleksibilna u tolikoj meri da relativno lako podrži transformaciju poslovnih procesa u skup povezanih servisa odnosno ponovljivih poslovnih funkcija kojima se može pristupiti ukoliko je potrebno i kroz mrežu. Servisno orijentisana arhitektura pravi aplikacije pomoću gotovih softverskih servisa čije su funkcionalnosti potpuno nezavisne jedne od drugih i u kojima se ne nalaze ugrađeni pozivi za povezivanje. Servisi obično sadrže funkcionalnost koju većina ljudi tako i vidi, kao servis. Na primer, popunjavanje obrasca za otvaranje nekakvog računa, kupovina avionske karte, rezervisanje mesta, pregledanje stanja na bankovnom računu i sl. Umesto da se međusobni pozivi servisa ugrađuju u programski kôd, servisi koriste definisane protokole koji opisuju kako se dva ili više servisa obraćaju jedni drugima. Ova arhitektura se potom oslanja na stručnjaka za poslovne procese koji servise slaže i povezuje u celinu postupkom poznatim kao orkestriranje i tako zadovoljava nove ili postojeće zahteve poslovnog sistema.
Glavni smisao servisno orijentisane arhitekture je da na efikasan način podrži poslovne procese. Oni se zahvaljujući servisima sastavljaju poput lego kockica. Pored poboljšavanja poslovnih procesa, SOA omogućava i lakše integrisanje aplikacija, podataka i funkcija, ponovljeno korišćenje postojećih resursa, smanjivanje rizika i povećanu poslovnu fleksibilnost. Zanimljivo je da se i postojeći stari programi rađeni, na primer, u COBOL-u, mogu na određeni način iskoristiti i učiniti dostupnim sa weba. Time se čuva ono što u kompaniji postoji od ranije i što ne treba odbaciti zarad prelaska na novu arhitekturu. S druge strane, jedna od osobina SOA je što servis može da živi duže od aplikacije za koju je originalno napravljen. Zato je potrebno voditi računa o životnom ciklusu svakog servisa i njihovim verzijama, za šta postoje odgovarajući alati, metodologije i procedure.

SOA nije nešto što se može kupiti kao gotov produkt. To je pre put sveukupne transformacije poslovanja kompanije koji je zasnovan kako na optimizaciji poslovnih procesa, tako i IT resursa koji ih podržavaju. Koncept servisno orijentisane arhitekture počeo je da se razvija pre šest–sedam godina i zasnovan je na proliferaciji Web tehnologija. Za realizovanje svega pomenutog postoje odgovarajući alati. Verovatno najcelovitiju paletu tih alata ima IBM s kojim SBS sarađuje od svog početka. SBS ima ljude obučene i iskusne u radu sa softverskim alatima potrebnim za implementaciju rešenja na bazi SOA. Takođe, SBS raspolaže IT infrastrukturom potrebnom za implementaciju SOA rešenja, koja se na zahtev korisnika može koristiti za demonstraciju tehnologija, pokazna rešenja, i slično.

Pošto Srbiju, zbog približavanja Evropskoj uniji i neophodnih reformi, čeka dosta prilagođavanja ne samo na planu harmonizacije zakona već i poslovnih procesa, servisno orijentisana arhitektura može biti naša šansa da se prilagodimo Evropi i u informatičkom smislu. Pomoću nje se može prevazići heterogenost opreme i različitost sistema kojima su opremljene naše institucije i omogućiti integracija i kooperacija na poslovima od zajedničkog interesa, kao što je na primer integrisana kontrola granice u kojoj učestvuju carina, policija, špediteri, prevoznici i drugi. Posebno je značajno to što SOA omogućava da se broj poslovnih procesa smanji. To je svakako potrebna i dobrodošla mera, jer nepotrebni procesi usporavaju i opterećuju organizacije. Pilot projekat koji SBS radi zajedno sa Železnicama Srbije predstavlja pionirski korak u ovoj oblasti.